etc/TUTORIAL.hr

   1 Copyright (c) 1985, 1996 Free Software Foundation, Inc.  Uvjeti
   2 kopiranja na kraju.
   3
   4 Ovo su osnovne upute za Emacs.
   5
   6 Opæenito, Emacsove naredbe sadr¾e tipku CONTROL (ponekad oznaèenu CTRL
   7 ili CTL) ili tipku META.  Na nekim tipkovnicama tipka META je oznaèena
   8 kao ALT ili EDIT, ili ne¹to treæe (na primjer, na Sunovim tipkovnicama
   9 karo znak lijevo od razmaknice je META).  Ako nemate tipku META,
  10 umjesto nje mo¾ete koristiti ESC.  Da ne pi¹emo META ili CONTROL svaki
  11 put kad mislimo na prefiksnu tipku, koristit æemo sljedeæe skraæenice:
  12
  13  C-<znak>  znaèi dr¾eæi tipku CONTROL, stisnite znak <znak>.  Tako bi
  14            C-f bilo: Dr¾eæi tipku CONTROL, napi¹ite f.
  15  M-<znak>  znaèi dr¾eæi tipku META, pritisnite <znak>.  Ako nema tipke
  16            META, pritisnite <ESC>, otpustite ga, i napi¹ite znak
  17            <znak>.
  18
  19 Napomena: za izlazak iz Emacsa, utipkajte C-x C-c.  (Dva znaka.)
  20 Znakovi ">>" na lijevom rubu naznaèuju uputstva da poku¹ate koristiti
  21 neku naredbu.  Na primjer:
  22 <<Sredina stranice namjerno ostavljena prazna.  Tekst se nastavlja dolje.>>
  23 >>  Sad utipkajte C-v za pomak na sljedeæi ekran.
  24         (samo naprijed, uèinite to tako da dr¾ite tipku control i
  25         pritisnite 'v').  Od sad, ovo trebate napraviti kad god zavr¹ite
  26         sa èitanjem stranice teksta.
  27
  28 Uoèite dva reda koja se preklapaju kad se pomaknete s ekrana na ekran;
  29 preklapanje osigurava kontinuitet koji vam olak¹ava èitanje teksta.
  30
  31 Prva stvar koju trebate znati jest kako se micati s mjesta na mjesto u
  32 tekstu.  Veæ znate kako se pomaknuti ekran naprijed, pomoæu C-v.  Da
  33 biste se pomakli ekran natrag, pritisnite M-v (dr¾ite tipku META i
  34 pritisnite v, ili upi¹ite <ESC>v ako nemate tipke META, EDIT ili ALT).
  35
  36 >>  Poku¹ajte tipkati M-v, zatim C-v, nekoliko puta.
  37
  38
  39 * SA®ETAK
  40 ---------
  41
  42 Sljedeæe naredbe su korisne za pregledavanje stranica teksta:
  43
  44         C-v     Pomièe stranicu naprijed
  45         M-v     Pomièe stranicu natrag
  46         C-l     Bri¹e ekran, i ponovno iscrtava sve, stavljajuæi tekst
  47                 pokraj kursora u sredinu.
  48                  (to je control-L, a ne control-1.)
  49
  50 >> Naðite kursor, i pogledajte tekst pokraj njega.
  51    Sada stisnite C-l.
  52    Opet naðite kursor, i uoèite da se pokraj kursora nalazi isti
  53    tekst.
  54
  55
  56 * OSNOVE KONTROLE KURSORA
  57 -------------------------
  58
  59 Pomaci s ekrana na ekran su korisni, ali kako se pomaknuti na pojedino
  60 mjesto u tekstu na ekranu?
  61
  62 To mo¾ete uèiniti na nekoliko naèina.  Najosnovniji naèin je
  63 upotrijebiti naredbe C-p, C-b, C-f i C-n.  Svaka od ovih naredbi
  64 pomièe kursor jedan redak ili stupac u pojedinom smjeru.  Evo tablice
  65 koja pokazuje ove èetiri naredbe i smjerove u kojem pomièu.
  66
  67                           Prethodni red, C-p
  68                          (eng. previous line)
  69                                   :
  70                                   :
  71      Natrag, C-b  .... Trenutni polo¾aj kursora .... Naprijed, C-f
  72   (eng. backward)                 :                 (eng. forward)
  73                                   :
  74                           Sljedeæi red, C-n
  75                            (eng. next line)
  76
  77 >> Pomaknite kursor do retka u sredini tablice koristeæi C-n i C-p.
  78    Tada stisnite C-l da vidite cijelu tablicu u sredi¹tu ekrana.
  79
  80 Ove su naredbe temeljene na engleskim mnemonicima: P za previous, N za
  81 next, B za backward i F za forward.  Ovo su osnovne naredbe za
  82 pomicanje kursora, i s vremenom æete ih SVE koristiti, pa bi bilo vrlo
  83 korisno da ih sada nauèite.
  84
  85 >> Stisnite C-n nekoliko puta, tako da dovedete kursor do ovog retka.
  86
  87 >> Pomaknite se na red s C-f-ovima, i onda gore do C-p-ova.
  88    Uoèite ¹to C-p radi kad je kursor na sredini reda.
  89
  90 Svaki red teksta zavr¹ava znakom Newline (novi red), èime ga se odvaja
  91 od sljedeæeg reda.  Zadnji red u datoteci bi trebao imati Newline na
  92 kraju (ali Emacs to ne zahtijeva).
  93
  94 >> Poku¹ajte stisnuti C-b na poèetku reda.  Trebalo bi vas pomaknuti
  95    na kraj prethodnog reda.  To se dogaða zato ¹to ste se pomakli
  96    unatrag, preko znaka Newline.
  97
  98 C-f se mièe preko Newline-a, ba¹ kao i C-b.
  99
 100 >> Pritisnite jo¹ nekoliko puta C-b, da steknete osjeæaj za kursor.
 101    Tad sti¹æite C-f dok se ne vratite na kraj reda.
 102    Zatim se jo¹ jednim C-f-om pomaknite na poèetak sljedeæeg reda.
 103
 104 Kad se pomaknete preko gornjeg ili donjeg ruba ekrana, tekst iza ruba
 105 se pomakne na ekran.  Ovo se naziva "pomak" (eng. scrolling).  Njime
 106 Emacs mo¾e pomaknuti kursor na neko mjesto u tekstu bez uklanjanja
 107 kursora s ekrana.
 108
 109 >> Poku¹ajte pomaknuti kursor s donjeg ruba sa C-n, i pogledajte ¹to
 110    se dogaða.
 111
 112 Ako je micanje po znakovima presporo, mo¾ete se micati po rijeèima.
 113 M-f (Meta-f) mièe rijeè naprijed, a M-b mièe rijeè natrag.
 114
 115 >> Pritisnite nekoliko puta M-f i M-b.
 116
 117 Kad se nalazite u sredini rijeèi, M-f pomièe na kraj rijeèi.  Kad se
 118 nalazite u praznom prostoru izmeðu rijeèi, M-f pomièe na kraj sljedeæe
 119 rijeèi.  M-b se pona¹a na isti naèin, ali u suprotnom smjeru.
 120
 121 >> Pritisnite M-f i M-b nekoliko puta, izmije¹ano s C-f i C-b, tako da
 122    mo¾ete promotriti kako se M-f i M-b pona¹aju na razlièitim mjestima
 123    unutar i izmeðu rijeèi.
 124
 125 Uoèite paralelu izmeðu C-f i C-b na jednoj strani, i M-f i M-b na
 126 drugoj.  Meta znakovi se èesto koriste za operacije vezane uz jedinice
 127 definirane jezikom (rijeèi, reèenice, paragrafi), dok Control znakovi
 128 rade na osnovnim jedinicama, neovisno o onome ¹to editirate (znakovi,
 129 redovi, itd.)
 130
 131 Analogija vrijedi i izmeðu redova i reèenica: C-a i C-e pomièu na
 132 poèetak, odnosno na kraj reda, dok M-a i M-e pomièu na poèetak, odnosno
 133 kraj reèenice.
 134
 135 >> Isku¹ajte C-a nekoliko puta, potom C-e nekoliko puta.
 136 >> Iskupajte M-a nekoliko puta, potom M-e nekoliko puta.
 137
 138 Uoèite kako ponovljeni C-a ne rade ni¹ta, dok ponovljeni M-a
 139 nastavljaju micati po reèenicama.  Iako ovo nije sasvim analogno,
 140 svaka se naredba doima prirodnom.
 141
 142 Polo¾aj kursora u tekstu se takoðer naziva "toèka" (eng. point).
 143 Drugaèije reèeno, kursor pokazuje na ekranu gdje se point nalazi u
 144 tekstu.
 145
 146 Evo sa¾etka jednostavnih operacija za micanje kursora, ukljuèujuæi i
 147 naredbe za pomicanje preko rijeèi i reèenica:
 148
 149         C-f     Znak naprijed
 150         C-b     Znak natrag
 151
 152         M-f     Rijeè naprijed
 153         M-b     Rijeè natrag
 154
 155         C-n     Sljedeæi red
 156         C-p     Prethodni red
 157
 158         C-a     Poèetak reda
 159         C-e     Kraj reda
 160
 161         M-a     Poèetak reèenice
 162         M-e     Kraj reèenice
 163
 164 >> Isku¹ajte sve ove naredbe jo¹ nekoliko puta, za vje¾bu.
 165    To su najèe¹æe rabljene naredbe.
 166
 167 Dvije druge va¾ne naredbe za pomicanje kursora su M-< (Meta Manje),
 168 koja pomièe na poèetak cijelog teksta, i M-> (Meta Veæe), koja pomièe
 169 na kraj cijelog teksta.
 170
 171 Na veæini terminala, "<" je iznad zareza, tako da morate koristiti
 172 tipku shift da biste ga utipkali.  Na tim terminalima morate koristiti
 173 tipku shift i da biste utipkali M-<; bez shifta, pisali biste M-zarez.
 174
 175 >> Sada isku¹ajte M-<, da biste se pomaknuli na poèetak uputa.
 176    Potom upotrijebite C-v nekoliko puta da se vratite ovamo.
 177
 178 >> Sada isku¹ajte M->, pomaknuv¹i se na kraj uputa.
 179    Potom upotrijebite M-v nekoliko puta da se vratite ovamo.
 180
 181 Ako va¹ terminal ima kursorske tipke, mo¾ete kursor pomicati njima.
 182 Preporuèujemo da nauèite C-b, C-f, C-n i C-p iz tri razloga.  Prvo,
 183 rade na svim vrstama terminala.  Drugo, kad steknete rutinu kori¹tenja
 184 Emacsa, primijetit æete da je tipkanje ovih CTRL znakova br¾e od
 185 uporabe kursorskih tipki (jer ne morate odmicati prste od polo¾aja za
 186 tipkanje).  Treæe, jednom kad se naviknete koristiti CTRL znakovne
 187 naredbe, lako æete nauèiti koristiti druge napredne naredbe za micanje
 188 kursora.
 189
 190 Veæina Emacsovih naredbi prihvaæa numerièki argument; za veæinu njih
 191 ovo slu¾i kao brojaè ponavljanja.  Brojaè ponavljanja zadajete tako da
 192 utipkate C-u i potom znamenke prije nego ¹to utipkate naredbu.  Ako
 193 imate tipku META (ili EDIT ili ALT), postoji jo¹ jedan alternativan
 194 naèin uno¹enja numerièkog argumenta: tipkajte znamenke dr¾eæi svo vrijeme
 195 tipku META.  Preporuèujemo uèenje metode pomoæu C-u, jer radi na svim
 196 terminalima.
 197
 198 Primjerice, C-u 8 C-f pomièe osam znakova naprijed.
 199
 200 >> Poku¹ajte koristiti C-n ili C-p s numerièkim argumentom, tako da
 201    pomaknete kursor na liniju blisku ovoj samo jednom naredbom.
 202
 203 Veæina naredbi koristi numerièki argument kao brojaè ponavljanja.
 204 Neke ga naredbe, izunimno, koriste drugaèije.  C-v i M-v su meðu
 205 iznimkama.  Kad im se proslijedi argument, one pomaknu ekran gore ili
 206 dolje, za toliko redova, a ne stranica.  Na primjer, C-u 4 C-v pomièe
 207 ekran za èetiri reda.
 208
 209 >> Sada poku¹ajte upisati C-u 8 C-v.
 210
 211 Ovo je trebalo pomaknuti ekran za 8 redova.  Ako ga hoæete pomaknuti
 212 natrag, mo¾ete dati isti argument M-v.
 213
 214 Ako koristite X Window sistem, vjerojatno se na desnoj strani Emacsova
 215 prozora nalazi pravokutno podruèje nazvano "vrpca za pomicanje"
 216 (eng. scroll-bar).  Mo¾ete pomicati tekst mi¹em povlaèeæi klizaè
 217 unutar vrpce.
 218
 219 >> Poku¹ajte pritisnuti srednju tipku mi¹a na vrh klizaèa unutar
 220    scroll-bara.  Ovo bi trebalo pomaknuti tekst do polo¾aja odreðenog
 221    visinom toèke pritiska.
 222
 223 >> Pomaknite mi¹a na toèku scroll-bara otprilike tri reda od vrha, i
 224 pritisnite lijevu tipku mi¹a nekoliko puta.
 225
 226
 227 * KONTROLA KURSORA NA X TERMINALU
 228 ---------------------------------
 229
 230 Ako imate X terminal, vjerojatno æe vam biti lak¹e koristiti tipke
 231 kursorskog bloka.  Lijeva, desna, gornja i donja strelica pomièu u
 232 oèekivanom smjeru; one funkcioniraju jednako kao i C-b, C-f, C-p i
 233 C-n, ali ih je lak¹e tipkati i zapamtiti.  Takoðer mo¾ete koristiti
 234 C-lijevo i C-desno za pomake po rijeèima, a C-gore i C-dolje za pomake
 235 po blokovima (npr. paragrafima, ako editirate tekst).  Ako imate tipke
 236 oznaèene s HOME (ili BEGIN) i END, one æe vas pomaknuti na poèetak
 237 odnosno kraj reda, a C-home i C-end æe vas pomaknuti na poèetak
 238 odnosno kraj datoteke.  Ako va¹a tipkovnica ima tipke PgUp i PgDn,
 239 mo¾ete ih koristiti za pomicanje gore i dolje po stranicama, kao M-v i
 240 C-v.
 241
 242 Sve ove naredbe mogu primiti numerièke argumente, kao ¹to je gore
 243 opisano.  Mo¾ete taj argument unijeti kraæim putem: samo dr¾ite tipku
 244 CONTROL ili META, i upi¹ite broj.  Na primjer, za pomak 12 rijeèi
 245 desno, tipkajte C-1 C-2 C-desno.  Uoèite da je ovo jako lako utipkati,
 246 jer ne morate otpu¹tati tipku CONTROL izmeðu pritisaka tipki.
 247
 248
 249 * KAD EMACS BLOKIRA
 250 -------------------
 251
 252 Ako Emacs prestane odgovarati na va¹e naredbe, mo¾ete ga zaustaviti
 253 utipkav¹i C-g.  Mo¾ete koristiti C-g da zaustavite naredbu koja predugo
 254 traje.
 255
 256 Takoðer s C-g mo¾ete odbaciti numerièki argument, ili poèetak naredbe
 257 koju ne ¾elite zavr¹iti.
 258
 259 >> Upi¹ite C-u 100 da napravite numerièki argument 100, zatim stisnite C-g.
 260    Sad upi¹ite C-f.  Pomaknut æe se samo za jedan znak, jer ste
 261    argument odbacili s C-g.
 262
 263 Ako gre¹kom stisnete <ESC>, mo¾ete ga se rije¹iti s C-g.
 264
 265
 266 * ONEMOGUÆENE NAREDBE
 267 ---------------------
 268
 269 Neke Emacsove naredbe su "onemoguæene", tako da ih poèetnici ne mogu
 270 pokrenuti gre¹kom.
 271
 272 Ako utipkate jednu od onemoguæenih naredbi, Emacs æe vas porukom
 273 obavijestiti koju ste naredbu poku¹ali pokrenuti, i pitati vas ¾elite
 274 li je ipak izvr¹iti.
 275
 276 Ako je zaista ¾elite isprobati, pritisnite razmaknicu kao odgovor na
 277 pitanje.  Inaèe, ako ne ¾elite izvr¹iti onemoguæenu naredbu,
 278 odgovorite na pitanje s "n".
 279
 280 >> Pritisnite `C-x n p' (¹to je onemoguæena naredba),
 281    zatim na pitanje odgovorite s "n".
 282
 283
 284 * PROZORI
 285 ---------
 286
 287 Emacs mo¾e imati nekoliko prozora, svaki s vlastitim tekstom.  Uoèite
 288 da se pojam "prozora" kako ga koristi Emacs ne odnosi na odvojene
 289 preklapajuæe prozore windowing sustava, veæ na razdvojene dijelove
 290 unutar jednog X prozora.  (Emacs takoðer mo¾e prikazati vi¹e X
 291 prozora, odnosno "okvira", u Emacsovoj terminologiji.  To je opisano
 292 kasnije.)
 293
 294 Za sada je bolje ne ulaziti u tehnike kori¹tenja vi¹e prozora.  Ono
 295 ¹to trebate znati jest kako se rije¹iti dodatnih prozora koji se mogu
 296 javiti za prikaz pomoæi, ili kao izlaz nekih naredbi.
 297 Jednostavno:
 298
 299         C-x 1   Jedan prozor (tj. ubij sve druge prozore)
 300
 301 To je Control-x praæen znamenkom 1.  C-x 1 pro¹iruje prozor u kojem je
 302 kursor, tako da on zauzme cijeli ekran.  Pobri¹e, takoðer, i ostale
 303 prozore.
 304
 305 >> Pomaknite kursor na ovu liniju i upi¹ite C-u 0 C-l.
 306
 307 (Sjetite se da C-l ponovno iscrtava ekran.  Ako ovoj naredbi date
 308 numerièki argument, on znaèi "iscrtaj ekran i smjesti trenutni red
 309 toliko linija od vrha ekrana."  Tako C-u 0 C-l znaèi "iscrtaj ekran, i
 310 stavi trenutni red na vrh.")
 311
 312 >> Pritisnite Control-x 2
 313    Uoèite kako se ovaj prozor smanjuje, dok se novi pojavljuje
 314    prikazujuæi sadr¾aj ovog spremnika (buffera).
 315
 316 >> Upi¹ite C-x 1 i gledajte kako novi prozor nestaje.
 317
 318
 319 * UMETANJE I BRISANJE
 320 ---------------------
 321
 322 ®elite li umetnuti tekst, samo ga utipkajte.  Znakove koje vidite, kao
 323 ¹to su A, 7, *, itd. Emacs shvaæa kao tekst i umeæe trenutno.
 324 Pritisnite <Return> (znak za novi red) da umetnete znak Newline.
 325
 326 Zadnji znak koji ste umetnuli mo¾ete izbrisati pritisnuv¹i <Delete>.
 327 <Delete> je tipka na tipkovnici koja mo¾e biti oznaèena kao "Del".  U
 328 nekim sluèajevima, tipka "Backspace" slu¾i kao <Delete>, ali ne
 329 uvijek!
 330
 331 Opæenitije, <Delete> bri¹e znak neposredno ispred trenutnog polo¾aja
 332 kursora.
 333
 334 >> Uèinite sljedeæe: utipkajte nekoliko znakova, zatim ih izbri¹ite
 335    stisnuv¹i <Delete> nekoliko puta.  Ne brinite o promjeni ove
 336    datoteke; neæete izmijeniti glavnu verziju uputa.  Ovo je va¹a
 337    osobna kopija.
 338
 339 Kad red teksta postane prevelik za jedan red na ekranu, red se
 340 "nastavlja" na drugi ekranski red.  Obrnuta kosa crta ("\") na desnom
 341 rubu ukazuje na red koji je nastavljen.
 342
 343 >> Upisujte tekst dok ne doðete do desnog ruba, i nastavite pisati.
 344    Vidjet æete kako se pojavljuje nastavljeni red.
 345
 346 >> Tipkom <Delete> bri¹ite tekst dok red teksta opet ne stane na red
 347    ekrana.  Kontinuacijski red tada nestaje.
 348
 349 Mo¾ete izbrisati znak Newline kao i bilo koji drugi znak.  Brisanje
 350 znaka Newline izmeðu dva reda ih spaja u jedan red.  Ako je novonastali
 351 zajednièki red prevelik da stane na ekranski red, bit æe prikazan
 352 kontinuacijskim redom.
 353
 354 >> Pomaknite kursor na poèetak reda i pritisnite <Delete>.  Red æe se
 355    spojiti s redom iznad.
 356
 357 >> Pritisnite <Return> tako da ponovno umetnete Newline koji ste
 358    izbrisali.
 359
 360 Upamtite da se veæini Emacsovih naredbi mo¾e zadati brojaè
 361 ponavljanja; ovo ukljuèuje znakove teksta.  Ponavljanje znaka teksta
 362 unosi ga nekoliko puta.
 363
 364 >>  Isku¹ajte sad -- upi¹ite C-u 8 * da upi¹ete ********.
 365
 366 Sada ste nauèili najosnovnije naèine upisivanja u Emacs i ispravljanja
 367 gre¹aka.  Sada mo¾ete i brisati po rijeèima ili redovima.  Evo sa¾etka
 368 operacija brisanja:
 369
 370         <Delete>     bri¹i znak neposredno pred kursorom
 371         C-d          bri¹i znak nakon kursora
 372
 373         M-<Delete>   ubij rijeè prije kursora
 374         M-d          ubij rijeè poslije kursora
 375
 376         C-k          ubij od pozicije kursora do kraja reda
 377         M-k          ubij do kraja trenutne reèenice
 378
 379 Uoèite da <Delete> i C-d nasuprot M-<Delete> i M-d pro¹iruju paralelu
 380 zaèetu s C-f i M-f (dobro, <Delete> ba¹ i nije kontrolni znak, ali
 381 nemojmo brinuti o tome).  C-k i M-k su na neki naèin slièni C-e i M-e,
 382 po operaciji na redovima, odnosno reèenicama.
 383
 384 Kad bri¹ete vi¹e od jednog znaka istovremeno, Emacs sprema izbrisani
 385 tekst, tako da ga mo¾ete dobiti natrag.  Vraæanje ubijenog teksta zove
 386 se "dobavljanje" (eng. yanking).  Mo¾ete dobaviti ubijeni tekst bilo
 387 na isto mjesto gdje je bio ubijen, bilo na neko drugo mjesto u
 388 tekstu.  Mo¾ete dobaviti tekst nekoliko puta, èime æete dobiti
 389 vi¹estruke kopije.  Komanda za dobavljanje je C-y.
 390
 391 Uoèite da je razlika izmeðu "ubijanja" i "brisanja" neèega u tome ¹to
 392 se ubijeni tekst mo¾e dobaviti natrag, a izbrisani ne mo¾e.  Opæenito,
 393 naredbe koje uklanjaju puno teksta spreme izbrisani tekst, dok ga
 394 naredbe koje bri¹u samo jedan znak ili samo prazne linije i razmake ne
 395 spremaju.
 396
 397 >> Pomaknite kursor na poèetak reda koji nije prazan.
 398    Zatim pritisnite C-k da ubijete tekst u tom redu.
 399 >> Stisnite C-k drugi put.  Vidjet æete da ubija Newline koji prati
 400    taj red.
 401
 402 Uoèite da jedan C-k ubija sadr¾aj reda, dok drugi C-k ubija sam red, i
 403 mièe sve druge redove prema gore.  C-k tretira numerièki argument na
 404 specijalan naèin: ubija toliko redova, i njihov sadr¾aj.  Ovo nije
 405 obièno ponavljanje.  C-u 2 C-k ubija dva reda i njihove newline;
 406 pritiskanje C-k dvaput ne bi dalo taj rezultat.
 407
 408 Da povratite zadnji ubijeni tekst i stavite ga gdje je kursor
 409 trenutno, pritisnite C-y.
 410
 411 >> Poku¹ajte; pritisnite C-y da dobavite tekst.
 412
 413 Gledajte na C-y kao da dobavljate natrag ne¹to ¹to vam je netko uzeo.
 414 Uoèite da ako ponovite C-k nekoliko puta, sav tekst bit æe spremljen
 415 zajedno, tako da æe ga C-y dobaviti odjednom.
 416
 417 >> Uèinite to sad, pritisnite C-k nekoliko puta.
 418
 419 Sad, da bi vratili ubijeni tekst:
 420
 421 >> Stisnite C-y.  Tad spustite kursor nekoliko linija ni¾e i opet
 422    stisnite C-y.  Sada vidite kako se kopira tekst.
 423
 424 ©to napraviti ako imate tekst koji ¾elite dobaviti, ali onda ubijete
 425 ne¹to drugo?  C-y bi dobavio zadnji tekst.  Ali prethodni tekst nije
 426 izgubljen.  Mo¾ete ga povratiti koristeæi naredbu M-y.  Nakon ¹to
 427 pritisnete C-y i dobijete zadnje ubijeni tekst, pritiskanje M-y ga
 428 zamjenjuje s prethodno ubijenim tekstom.  Uzastopno pozivanje M-y
 429 dobavlja sve ranije i ranije tekstove.  Kad doðete do teksta koji ste
 430 tra¾ili, ne morate uèiniti ni¹ta posebno da ga zadr¾ite.  Samo
 431 nastavite s editiranjem, ostaviv¹i dobavljeni tekst gdje jest.
 432
 433 Ako pritisnete M-y dovoljno puta, vratit æete se na polaznu toèku
 434 (zadnji ubijeni tekst).
 435
 436 >> Ubijte jedan red, pomièite se po tekstu, ubijte drugi red.
 437    Zatim pritisnite C-y da biste dobili natrag drugi ubijeni red.
 438    Zatim napravite M-y pa æe taj tekst biti zamijenjen prvim ubijenim
 439    redom.  Napravite jo¹ par puta M-y i pogledajte ¹to dobivate.
 440    Nastavite s M-y dok ne vratite drugi ubijeni red, a zatim M-y
 441    pritisnite jo¹ par puta.  Ako ¾elite, mo¾ete poku¹ati proslijediti
 442    naredbi M-y pozitivne i negativne argumente.
 443
 444
 445 * PONI©TENJE
 446 ------------
 447
 448 Ako napravite izmjenu u tekstu, pa se zatim predomislite, mo¾ete
 449 poni¹titi (eng. "undo") promjenu naredbom undo, C-x u.
 450
 451 Obièno, C-x u poni¹tava promjene koje su rezultat jedne naredbe; ako
 452 ponovite C-x u nekoliko puta uzastopce, svako novo ponavljanje
 453 poni¹tava uèinak jo¹ jedne naredbe.
 454
 455 Ali, postoje dva izuzetka: naredbe koje ne mijenjaju tekst se ne
 456 raèunaju (ovo ukljuèuje naredbe koje mièu kursor i pomièu tekst), a
 457 samo-umeæuæi znakovi se obièno grupiraju u skupine od po 20 (da se
 458 umanji broj C-x u koje morate stisnuti da biste poni¹tili unos
 459 teksta).
 460
 461 >> Ubijte ovu liniju s C-k, zatim utipkajte C-x u i trebala bi se
 462    ponovno pojaviti.
 463
 464 C-_ je alternativna naredba za poni¹tenje; ona radi isto kao C-x u,
 465 ali ju je lak¹e utipkati nekoliko puta za redom.  Mana C-_ je da na
 466 nekim tipkovnicama nije oèigledno kako je utipkati.  Zato ostavljamo i
 467 C-x u.  Na nekim terminalima mo¾ete dobiti C-_ kombinacijom CTRL i /.
 468
 469 Numerièki argument naredbi C-_ ili C-x u slu¾i kao brojaè ponavljanja.
 470
 471
 472 * DATOTEKE
 473 ----------
 474
 475 Da biste za stalno spremili izmjene na tekstu koji editirate, morate ga
 476 spremiti u datoteku.  Ako to ne uèinite, tekst æe nestati kada izaðete
 477 iz Emacsa.  Svoje izmjene stavljate u datoteku tako ¹to je prvo
 478 "naðete" (ovo se jo¹ naziva i "posjeta" datoteci).
 479
 480 Nala¾enje datoteke znaèi da vidite sadr¾aj datoteke unutar Emacsa.  U
 481 neku ruku, ovo je kao da editirate samu datoteku.  Meðutim, izmjene
 482 koje napravite koristeæi Emacs ne postaju trajne dok niste "snimili"
 483 datoteku.  Tako mo¾ete izbjeæi ostavljanje poluzavr¹ene datoteke u
 484 sustavu, ako to ne ¾elite.  Èak i kad snimate, Emacs ostavlja izvornu
 485 datoteku pod promijenjenim imenom, za sluèaj da se kasnije
 486 predomislite.
 487
 488 Ako pogledate pri dnu ekrana, vidjet æete red koji poèinje i zavr¹ava
 489 s crticama, i sadr¾i niz "XEmacs: TUTORIAL.hr".  Ovaj dio ekrana
 490 uvijek pokazuje naziv datoteke koju posjeæujete.  U ovom trenutku vi
 491 posjeæujete datoteku koja se zove "TUTORIAL", a koja je va¹a osobna
 492 kopija Emacsovih uputa.  Koju god datoteku na¹li, njen æe se naziv
 493 pojaviti na tom istom mjestu.
 494
 495 Naredbe za pronala¾enje i spremanje datoteka se razlikuju od drugih
 496 naredbi koje ste dosad upoznali, po tome ¹to se sastoje od dva znaka.
 497 Obje poèinju znakom Control-x; mnoge od njih rade s datotekama,
 498 spremnicima i povezanim stvarima.  Ove naredbe su dugaèke dva, tri ili
 499 èetiri znaka.
 500
 501 Jo¹ jedna stvar u vezi naredbe za nala¾enje datoteke je da morate reæi
 502 koju datoteku ¾elite.  Ka¾emo da naredba "èita argument s terminala"
 503 (u ovom sluèaju, argument je naziv datoteke).  Kad utipkate naredbu
 504
 505         C-x C-f   Naði datoteku
 506
 507 Emacs tra¾i od vas da upi¹ete naziv datoteke.  Naziv datoteke koji
 508 upi¹ete pojavljuje se u donjem redu ekrana.  Taj donji red naziva se
 509 minispremnik (minibuffer) kad se koristi za tu vrstu unosa.  Mo¾ete
 510 koristiti uobièajene Emacsove naredbe da editirate naziv datoteke.
 511
 512 Dok unosite naziv datoteke (ili za bilo kojeg unosa iz minispremnika),
 513 mo¾ete otkazati naredbu pomoæu C-g.
 514
 515 >> Upi¹ite C-x C-f, potom C-g.  Ovo otkazuje minispremnik, a takoðer
 516    otkazuje i naredbu C-x C-f koja je koristila minispremnik.  Tako
 517    nijedna datoteka neæe biti pronaðena.
 518
 519 Kad zavr¹ite s upisom imena datoteke, stisnite <Return> za kraj.  Tad
 520 æe naredba C-x C-f otpoèeti svoj posao, i naæi datoteku koju ste
 521 izabrali.  Minispremnik nestaje kad naredba C-x C-f zavr¹i.
 522
 523 Ubrzo æe se sadr¾aj datoteke pojaviti na ekranu, i moæi æete editirati
 524 sadr¾aj.  Kad po¾elite trajno saèuvati svoje izmjene, upi¹ite naredbu
 525
 526         C-x C-s   Spremi datoteku
 527
 528 Ovo kopira tekst unutar Emacsa u datoteku na disku.  Prvi put kad ovo
 529 uèinite, Emacs æe preimenovati izvornu datoteku u novo ime, tako da je
 530 ne izgubite.  Novo se ime tvori dodavanjem znaka ~ na izvorno ime
 531 datoteke.
 532
 533 Kad snimanje zavr¹i, Emacs ispi¹e ime snimljene datoteke.  Trebali
 534 biste snimati relativno èesto, tako da ne izgubite puno ako sustav
 535 padne.
 536
 537 >> Upisav¹i C-x C-s, spremite svoju kopiju uputa.
 538    Na dnu ekrana bi trebalo pisati "Wrote ...TUTORIAL.hr".
 539
 540 Primjedba: Na nekim sustavima, tipkanje C-x C-s æe zamrznuti ekran, i
 541 neæete vi¹e vidjeti Emacsov output.  To znaèi da "prednost"
 542 operativnog sustava zvana "kontrola toka" (eng. flow control) presreæe
 543 C-s i ne da mu da doðe do Emacsa.  Odmrznite sustav tipkom C-q.  Tada
 544 pogledajte odjeljak "Spontaneous Entry to Incremental Search"
 545 Emacsovog manuala za savjet kako se nositi s ovom "predno¹æu".
 546
 547 Mo¾ete naæi postojeæu datoteku, da je pogledate ili editirate.  Mo¾ete
 548 takoðer naæi i datoteku koja jo¹ ne postoji.  Tako se stvaraju nove
 549 datoteke Emacsom: naðite datoteku, koja æe ispoèetka biti prazna, i
 550 poènite unositi tekst u datoteku.  Kad zatra¾ite "snimanje" datoteke,
 551 Emacs æe zaista stvoriti datoteku s tekstom koji ste unijeli.  Od tad
 552 pa nadalje, mo¾ete smatrati da editirate veæ postojeæu datoteku.
 553
 554
 555 * SPREMNICI
 556 -----------
 557
 558 Ako naðete jo¹ jednu datoteku s C-x C-f, ona prva ostaje unutar
 559 Emacsa.  Mo¾ete se vratiti natrag na nju nalazeæi je opet s C-x C-f.
 560 Ovako mo¾ete otvoriti prilièan broj datoteka unutar Emacsa.
 561
 562 >> Stvorite datoteku imena "foo" tipkajuæi C-x C-f foo <Return>.
 563    Tad unesite neki tekst, editirajte ga, i snimite "foo" utipkav¹i
 564    C-x C-s.
 565    Konaèno, upi¹ite C-x C-f TUTORIAL.hr <Return> da se vratite na
 566    upute.
 567
 568 Emacs pohranjuje tekst svake datoteke u objektu zvanom "spremnik"
 569 (eng. buffer).  Nala¾enje datoteke otvara novi spremnik unutar
 570 Emacsa.  Popis spremnika koji se nalaze u trenutnom pozivu Emacsa
 571 mo¾ete dobiti sa
 572
 573         C-x C-b   Izlistaj spremnike
 574
 575 >> Sada isku¹ajte C-x C-b.
 576
 577 Uoèite kako svaki spremnik ima naziv, a mo¾e imati i ime datoteke koje
 578 se odnosi na datoteku èiji sadr¾aj je u njemu.  Neki spremnici ne
 579 odgovaraju ni jednoj datoteci.  Na primjer, spremnik "*Buffer List*" nema
 580 ni jednu datoteku.  To je spremnik koji sadr¾i spisak spremnika koji
 581 je stvorila naredba C-x C-b.  BILO KOJI tekst koji vidite u nekom
 582 Emacsovom prozoru uvijek je dio nekog spremnika.
 583
 584 >> Pritisnite C-x 1 da se rije¹ite spiska spremnika.
 585
 586 Ako promijenite tekst jedne datoteke, zatim naðete drugu datoteku, ova
 587 prva neæe biti snimljena.  Njene promjene ostaju unutar Emacsa, u
 588 spremniku te datoteke.  Ovo je korisno, ali to i znaèi da je potreban
 589 pogodan naèin snimanja datoteke prvog spremnika.  Bilo bi nespretno
 590 prebacivati se natrag u spremnik s C-x C-f samo zato da ga se snimi s
 591 C-x C-s.  Zato imamo
 592
 593         C-x s     Snimi neke spremnike.
 594
 595 C-x s vas pita za svaki spremnik koji sadr¾i izmjene koje niste
 596 snimili.  Za svaki takav spremnik pita vas da li ga ¾elite snimiti.
 597
 598 >> Upi¹ite red teksta, potom upi¹ite C-x s.
 599    Pitat æe vas ¾elite li snimiti spremnik s nazivom TUTORIAL.hr.
 600    Odgovorite potvrdno na pitanje, tipkajuæi "y".
 601
 602
 603 * UPORABA IZBORNIKA
 604 -------------------
 605
 606 Ako ste na X terminalu, uoèit æete izbornik na vrhu Emacsovog prozora.
 607 Mo¾ete koristiti izbornik za pristup svim uobièajenim Emacsovim
 608 naredbama, kao ¹to su "find file".  Ovo æe vam u poèetku biti lak¹e,
 609 jer neæete morati pamtiti tipke za neku naredbu.  Jednom kad vam rad u
 610 Emacsu postane ugodan, lako æete poèeti koristiti naredbe s
 611 tipkovnice, jer svaka stavka izbornika sadr¾i i odgovarajuæu tipku za
 612 pokretanje naredbe.
 613
 614 Uoèite da postoji puno stavki koje nemaju ekvivalent na tipkovnici.
 615 Na primjer, izbornik "Buffers" prikazuje sve raspolo¾ive spremnike
 616 redosljedom posljednje uporabe.  Mo¾ete se prebaciti na bilo koji
 617 spremnik tako da jednostavno izaberete njegov naziv u izborniku
 618 "Buffers".
 619
 620
 621 * UPORABA MI©A
 622 --------------
 623
 624 Kad radite pod X-ima, Emacs je u potpunosti integriran s mi¹em.
 625 Mo¾ete pozicionirati tekstualni kursor pritisnuv¹i lijevu tipku mi¹a
 626 na ¾eljenom mjestu, mo¾ete izabrati tekst povlaèeæi lijevu tipku mi¹a
 627 po ¾eljenom tekstu.  (Ili, na drugi naèin, pritisnuti lijevu tipku
 628 mi¹a s jedne strane, zatim se pomaknuti na drugu stranu, i koristiti
 629 Shift i tipku mi¹a za izbor teksta.)
 630
 631 Ako ¾elite ubiti izabrani tekst, mo¾ete pritisnuti C-w, ili izabrati
 632 Cut u izborniku Edit.  Uoèite da ovo dvoje *nije* isto: C-w samo
 633 sprema tekst unutar Emacsa (slièno C-k, kako je opisano gore), dok Cut
 634 radi ovo, i jo¹ sprema tekst u X clipboard, gdje do njega mogu
 635 pristupiti ostale aplikacije.
 636
 637 Tekst s X clipboarda mo¾ete dobiti koristeæi stavku Paste izbornika
 638 Edit.
 639
 640 Srednja tipka mi¹a se obièno koristi za izbor stvari koje su vidljive
 641 na ekranu.  Na primjer, ako uðete u Info (Emacsovu on-line
 642 dokumentaciju) koristeæi C-h i ili izbornik Help, mo¾ete pratiti
 643 osvijetljeni link pritisnuv¹i srednju tipku mi¹a na njemu.  Slièno,
 644 ako tipkate naziv datoteke (npr. na "Find File" promptu) i pritisnete
 645 TAB da vidite moguænosti, mo¾ete stisnuti srednju tipku mi¹a na neku
 646 od moguænosti, da je izaberete.
 647
 648 Desna tipka mi¹a poziva "skoèni" izbornik.  Sadr¾aj ovog izbornika
 649 ovisi o modu u kojem se trenutno nalazite, i obièno sadr¾i nekoliko
 650 èesto kori¹tenih naredbi, tako da se do njih lak¹e doðe.
 651
 652 >> Sada pritisnite desnu tipku mi¹a.
 653
 654 Morat æete dr¾ati tipku da zadr¾ite izbornik.
 655
 656
 657 * PRO©IRENJE SKUPA NAREDBI
 658 --------------------------
 659
 660 Emacsovih naredbi ima puno puno vi¹e nego ¹to bi ikad moglo stati na
 661 sve kontrolne i meta znakove.  Emacs ovo zaobilazi pro¹irenim
 662 (eXtended) naredbama.  One dolaze u dva oblika:
 663
 664         C-x     Pro¹iri znak.  Praæena jednim znakom.
 665         M-x     Pro¹irena naredba s imenom.  Praæena dugim imenom.
 666
 667 Postoje naredbe koje jesu korisne, ali ih se rabi manje nego naredbe o
 668 kojima smo dosad govorili.  Veæ ste vidjeli dvije: naredbe s
 669 datotekama C-x C-f za nala¾enje i C-x C-s za snimanje.  Jo¹ jedan
 670 primjer je naredba kojom se izlazi iz Emacsa -- to je naredba C-x
 671 C-c.  (ne brinite o gubljenju izmjena koje ste napravili; C-x C-c vam
 672 nudi da snimite svaku izmijenjenu datoteku prije no ¹to izaðe iz
 673 Emacsa).
 674
 675 Naredbom C-z *privremeno* izlazite iz Emacsa -- tako da se mo¾ete
 676 nakon nekog vremena opet vratiti u Emacs.
 677
 678 Na sustavima koji to dozvoljavaju, C-z "suspendira" Emacs; to jest,
 679 vraæa se u ljusku, ali ne uni¹tava Emacs.  U veæini ljuski, mo¾ete
 680 nastaviti rad Emacsa naredbom `fg', ili s `%emacs'.
 681
 682 Na sustavima koji ne podr¾avaju suspendiranje, C-z stvara podljusku
 683 koja radi pod Emacsom, tako da mo¾ete pokrenuti druge programe i
 684 naknadno se vratiti u Emacs; ona neæe zaista "izaæi" iz Emacsa.  U
 685 ovom sluèaju, ljuskina naredba `exit' je uobièajen naèin povratka iz
 686 podljuske u Emacs.
 687
 688 Vrijeme za C-x C-c je onda kad se kanite odlogirati.  Takoðer, to je
 689 ispravna stvar kad je Emacs pozvan iz èitaèa po¹te, ili nekog drugog
 690 programa, jer se oni ne moraju znati nositi sa suspendiranjem Emacsa.
 691 U normalnim okolnostima, meðutim, ako se ne kanite odlogirati, bolje
 692 je suspendirati Emacs s C-z nego izaæi iz njega.
 693
 694 Postoji puno C-x naredbi.  Evo spiska onih koje ste nauèili:
 695
 696         C-x C-f         Naði datoteku.
 697         C-x C-s         Snimi datoteku.
 698         C-x C-b         Popis spremnika.
 699         C-x C-c         Izaði iz Emacsa.
 700         C-x u           Poni¹ti zadnju naredbu.
 701
 702 Imenovane pro¹irene naredbe su naredbe koje se jo¹ rjeðe koriste, ili
 703 se koriste samo unutar stanovitih modova.  Primjer je naredba
 704 replace-string, koja globalno zamjenjuje jedan niz drugim.  Kad
 705 napi¹ete M-x, Emacs æe vam dati prompt na dnu ekrana, a vi trebate
 706 samo napisati naziv naredbe.  U ovom sluèaju, "replace-string".  Samo
 707 napi¹ite "repl s<TAB>", i Emacs æe dovr¹iti ime.  Zavr¹ite naziv
 708 naredbe s <Return>.
 709
 710 Naredba replace-string tra¾i dva argumenta -- niz koji se zamjenjuje,
 711 i niz kojim æe se zamijeniti.  Zavr¹ite svaki argument s <Return>.
 712
 713 >> Pomaknite kursor na prazan red dva reda ispod ovoga.  Zatim
 714    napi¹ite M-x repl s <Return>promijenio<Return>izmijenio<Return>.
 715
 716    Primijetite kako se ovaj red promijenio: zamijenili ste rijeè
 717    p-r-o-m-i-j-e-n-i-o s "izmijenio" gdje god se ova pojavila, nakon
 718    poèetnog polo¾aja kursora.
 719
 720
 721 * AUTOMATSKO SNIMANJE
 722 ---------------------
 723
 724 Kada ste promijenili datoteku, ali je jo¹ niste snimili, va¹e bi
 725 izmjene mogle biti izgubljene ako raèunalo padne.  Da vas za¹titi od
 726 ovoga, Emacs povremeno ispisuje "auto save" (automatsko snimanje)
 727 datoteku za svaku datoteku koju editirate.  Auto-save datoteka ima #
 728 na poèetku i na kraju imena; na primjer, ako se va¹a datoteka zove
 729 "hello.c", njezina æe se auto-save datoteka zvati "#hello.c#".  Kad
 730 snimite datoteku na normalan naèin, Emacs æe izbrisati njezinu
 731 auto-save datoteku.
 732
 733 Ako raèunalo padne, mo¾ete obnoviti svoje automatski spremljene
 734 promjene tako ¹to normalno naðete datoteku, i napi¹ete
 735 M-x recover file <Return>.  Kad vas pita za potvrdu, upi¹ite
 736 yes<return> za nastavak i vratite automatski snimljene podatke.
 737
 738
 739 * PROSTOR ZA PORUKE
 740 -------------------
 741
 742 Ako Emacs vidi da pi¹ete naredbe polako, pokazat æe vam ih na dnu
 743 ekrana na mjestu koje se zove "prostor za poruke" (eng. echo area).
 744 Prostor za poruke je na najni¾em redu ekrana.
 745
 746
 747 * STATUSNI RED
 748 --------------
 749
 750 Red odmah iznad prostora za poruke se zove "statusni red"
 751 (eng. modeline).  Statusni red izgleda otprilike ovako:
 752
 753 --**-XEmacs: TUTORIAL.hr       (Fundamental)--L670--58%----------------
 754
 755 Ovaj red pru¾a korisne informacije o statusu Emacsa i tekstu koji
 756 editirate.
 757
 758 Veæ znate ¹to je ime datoteke -- to je datoteka koju ste na¹li.
 759 -NN%-- predstavlja va¹ trenutni polo¾aj u tekstu; to znaèi da je NN
 760 postotaka teksta iznad vrha ekrana.  Ako je vrh teksta na ekranu,
 761 pisat æe --Top-- umjesto --00%--.  Ako je kraj teksta na ekranu, pisat
 762 æe --Bot--.  Ako gledate u tako kratak tekst da sav stane na ekran, u
 763 statusnoj liniji æe pisati --All--.
 764
 765 Zvjezdice na poèetku znaèe da ste napravili izmjene na tekstu.
 766 Neposredno po posjeti ili snimanju datoteke, taj dio statusne linije
 767 nema zvjezdica, veæ samo crtice.
 768
 769 Dio statusne linije u zagradama govori u kojem se modu editiranja
 770 nalazite.  Podrazumijeva se Fundamentalni mod, koji trenutno koristite.
 771 On je primjer "glavnog moda".
 772
 773 Emacs ima puno razlièitih glavnih modova.  Neki od njih su predviðeni
 774 za editiranje razlièitih jezika i/ili vrsta teksta, kao ¹to je Lisp
 775 mod, tekst mod, itd.  U bilo kojem trenutku jedan i samo jedan glavni
 776 mod je aktivan, i njegovo se ime nalazi na statusnom redu, gdje sada
 777 stoji "Fundamental".
 778
 779 Svaki glavni mod èini da se nekoliko naredbi pona¹a razlièito.  Na
 780 primjer, postoje naredbe za stvaranje komentara u programu, a buduæi
 781 da svaki programski jezik ima drugaèiju predod¾bu o tome kako komentar
 782 izgleda, svaki glavni mod razlièito unosi komentare.  Svaki glavni mod
 783 je ime jedne pro¹irene naredbe, ¹to je i naèin kako se mo¾ete
 784 prebaciti u taj mod.  Na primjer, M-x fundamental-mode je naredba koja
 785 vas prebacuje u Fundamental mod.
 786
 787 Ako editirate tekst na hrvatskom, kao ¹to je ova datoteka, vjerojatno
 788 biste trebali koristiti tekstualni mod.
 789 >> Napi¹ite M-x text-mode<Return>.
 790
 791 Ne brinite, nijedna od naredbi koje ste nauèili neæe promijeniti Emacs
 792 na znaèajan naèin.  Ali mo¾ete uoèiti da M-f i M-b sad tretiraju
 793 apostrofe kao dio rijeèi.  U fundamentalnom modu M-f i M-b su
 794 tretirali apostrofe kao separatore rijeèi.
 795
 796 Glavni modovi obièno rade suptilne izmjene poput navedene: veæina
 797 naredbi rade "isti posao" u svakom glavnom modu, ali funkcioniraju s
 798 malom razlikom.
 799
 800 Da biste vidjeli dokumentaciju trenutnog glavnog moda, pritisnite
 801 C-h m.
 802
 803 >> Pritisnite jo¹ jednom C-u C-v da dovedete ovu liniju do vrha ekrana.
 804 >> Utipkajte C-h m, da vidite kako se tekstualni mod razlikuje od
 805    fundamentalnog moda.
 806 >> Pritisnite q da uklonite dokumentaciju s ekrana.
 807
 808 Glavni modovi se nazivaju glavnima, jer postoje jo¹ i sporedni
 809 modovi.  Sporedni su modovi nisu zamjena za glavne modove, veæ njihova
 810 usputna modifikacija.  Svaki sporedni mod mo¾e biti ukljuèen ili
 811 iskljuèen za sebe, neovisno o ostalim sporednim modovima, i neovisno o
 812 glavnom modu.  Tako mo¾ete ne biti niti u jednom sporednom modu, ili u
 813 jednom sporednom modu, ili u kombinaciji nekoliko sporednih modova.
 814
 815 Jedan vrlo koristan sporedni mod, naroèito za editiranje hrvatskog
 816 teksta, jest mod za automatsko popunjavanje (Auto Fill mode).  Kad je
 817 ovaj mod ukljuèen, Emacs automatski lomi linije izmeðu rijeèi kad god
 818 umetanjem teksta stvorite red koji je pre¹irok.
 819
 820 Mo¾ete ukljuèiti Auto Fill mod pisanjem M-x auto-fill-mode<Return>.
 821 Kad je mod ukljuèen, iskljuèujete ga s M-x auto-fill-mode<Return>.
 822 Kad je mod iskljuèen, ova ga naredba ukljuèuje, kad je ukljuèen, ona
 823 ga iskljuèuje.
 824
 825 >> Napi¹ite M-x auto-fill-mode<Return> sad.  Potom umeæite tekst "asdf "
 826    dok god se red ne razdvoji na dva dijela.  Morate stavljati razmake
 827    izmeðu, jer Auto Fill lomi redove samo na razmacima.
 828
 829 Rub je obièno postavljen na 70 znakova, ali ga mo¾ete promijeniti
 830 naredbom C-x f.  Rub koji ¾elite postaviti pode¹avate numerièkim
 831 argumentom.
 832
 833 >> Utipkajte C-x f s argumentom 20.  (C-u 2 0 C-x f).
 834    Potom upi¹ite neki tekst, i gledajte kako Emacs lomi redove dulje
 835    od 20 znakova.  Tad postavite rub natrag na 70 ponovno
 836    upotrijebiv¹i C-x f.
 837
 838 Ako napravite promjene u sredini paragrafa, Auto Fill mod ga neæe
 839 cijelog reformatirati.
 840 Za preoblikovanje paragrafa, utipkajte M-q (Meta-q) s kursorom unutar
 841 paragrafa.
 842
 843 >> Pomaknite kursor na prethodni paragraf, i stisnite M-q.
 844
 845
 846 * TRA®ENJE
 847 ----------
 848
 849 Emacs mo¾e tra¾iti nizove (grupe uzastopnih znakova ili rijeèi) bilo
 850 prema naprijed ili prema natrag kroz tekst.  Tra¾enje niza je naredba
 851 kojom se pomièe kursor; ona æe pomaknuti kursor do sljedeæeg mjesta na
 852 kom se niz pojavljuje.
 853
 854 Emacsova naredba za tra¾enje se razlikuje od sliènih naredbi veæine
 855 editora po tome ¹to je "postupna" (eng. incremental).  To znaèi da se
 856 pretra¾ivanje odvija dok upisujete niz koji tra¾ite.
 857
 858 Naredba kojom poèinjete naredbu je C-s za tra¾enje prema naprijed, i
 859 C-r za tra¾enje unatrag.  ALI ÈEKAJTE!  Nemojte ih odmah isprobati.
 860
 861 Kad utipkate C-s, primijetit æete da se tekst "I-search" pojavljuje
 862 kao prompt u prostoru za poruke.  Ovo vam ka¾e da je Emacs u stanju
 863 postupnog tra¾enja, i da èeka da upi¹ete ¹to ¾elite tra¾iti.
 864 <Return> zaustavlja tra¾enje.
 865
 866 >> Sad stisnite C-s da zapoènete pretra¾ivanje.  POLAKO, znak po znak,
 867    utipkajte rijeè `kursor', radeæi stanku izmeðu znakova da uoèite
 868    ¹to se dogaða s kursorom.
 869    Sad ste na¹li "kursor", jednom.
 870 >> Stisnite C-s opet, da naðete sljedeæe pojavljivanje "kursora".
 871 >> Sad stisnite <Delete> èetiri puta, i gledajte kako se kursor
 872    pomièe.
 873 >> Stisnite <RET> da prekinete tra¾enje.
 874
 875 Jeste li vidjeli ¹to se dogodilo?  Za vrijeme inkrementalnog tra¾enja,
 876 Emacs poku¹ava otiæi na mjesto gdje se pojavljuje niz kojeg ste do sad
 877 utipkali, osvjetljavajuæi ga zbog preglednosti.  Za odlazak na
 878 sljedeæe mjesto gdje se "kursor" pojavljuje, samo opet stisnite C-s.
 879 Ako ni jedno takvo mjesto ne postoji, Emacs æe se oglasiti zvuènim
 880 signalom i reæi vam da pretraga niju uspjela ("failing").  Pretragu
 881 mo¾ete prekinuti i pomoæu C-g.
 882
 883
 884 PRIMJEDBA: Na nekim sustavima, tipkanje C-s æe smrznuti sustav i vi¹e
 885 neæete vidjeti daljnji Emacsov output.  To pokazuje da "prednost"
 886 operativnog sustava zvana "kontrola toka" (eng. flow control) presreæe
 887 C-s i ne da mu da doðe do Emacsa.  Pritisak na C-q æe odmrznuti ekran.
 888 Tad pogledajte odjeljak "Spontaneous Entry to Incremental Search"
 889 Emacsovog manuala za savjet kako se nositi s ovom "predno¹æu".
 890
 891 Ako za vrijeme postupnog tra¾enja pritisnete <Delete>, uoèit æete
 892 da je zadnji znak niza izbrisan i da se pretraga vratila na zadnje
 893 mjesto.  Na primjer, pretpostavimo da ste stisnuli "k" ne bi li na¹li
 894 prvo pojavljivanje "k".  Ako sad stisnete "u", kursor æe se pomaknuti
 895 na mjesto prvog pojavljivanja "ku".  Sad stisnite <Delete>.  Ovo æe
 896 ukloniti "u" iz tra¾enog niza, i pomaknuti kursor natrag na prvu
 897 pojavu "k".
 898
 899 Ako ste usred tra¾enja i stisnete kontrolni ili meta znak (s nekoliko
 900 iznimki -- znakova koji imaju posebno znaèenje pri tra¾enju, kao ¹to
 901 su C-s i C-r), tra¾enje se zaustavlja.
 902
 903 C-s zapoèinje pretragu koja tra¾i bilo koju pojavu tra¾enog niza NAKON
 904 trenutnog polo¾aja kursora.  Ako ¾elite tra¾iti ne¹to ¹to se
 905 pojavljuje ranije u tekstu, stisnite C-r.  Sve ¹to smo rekli za C-s
 906 vrijedi i za C-r, jedino ¹to je smjer pretrage suprotan.
 907
 908
 909 * VI©ESTRUKI PROZORI
 910 --------------------
 911
 912 Jedna od lijepih stvari u Emacsu je ¹to mo¾ete prikazati vi¹e prozora
 913 na ekranu istovremeno.
 914
 915 >> Dovedite kursor do ovog reda i stisnite C-u 0 C-l.
 916
 917 >> Sad stisnite C-x 2, ¹to razdvaja ekran na dva prozora.
 918    Oba prozora prikazuju ove upute.  Kursor ostaje u gornjem prozoru.
 919
 920 >> Stisnite C-M-v da pomaknete donji prozor.
 921    (Ako nemate pravu tipku Meta, stisnite ESC C-v.)
 922
 923 >> Stisnite C-x o ("o" kao eng. "other", drugi) da pomaknete kursor u
 924    donji prozor.
 925 >> U donjem se prozoru pomièite s C-v i M-v.
 926    Nastavite èitati ove upute u gornjem prozoru.
 927
 928 >> Opet stisnite C-x o da pomaknete kursor natrag u gornji prozor.
 929    Kursor u gornjem prozoru je upravo gdje je prije bio.
 930
 931 Mo¾ete stalno koristiti C-x o za pomicanje meðu prozorima.  Svaki
 932 prozor ima vlastiti polo¾aj kursora, ali samo jedan prozor zapravo
 933 prikazuje kursor.  Sve uobièajene naredbe za editiranja djeluju na
 934 prozoru u kojem je kursor.  Taj prozor nazivamo "izabrani prozor"
 935 (eng. selected window).
 936
 937 Naredba C-M-v korisna je kad editirate tekst u jednom prozoru, a drugi
 938 koristite za referencu.  Tada mo¾ete dr¾ati kursor uvijek u prozoru
 939 gdje editirate, a napredovati kroz onaj drugi s C-M-v.
 940
 941 C-M-v je primjer CONTROL-META znaka.  Ako imate pravu tipku META,
 942 mo¾ete dobiti C-M-v dr¾eæi zajedno i CTRL i META, dok tipkate v.  Nema
 943 veze da li je CTRL ili META "prvi", jer obje ove tipke rade
 944 mijenjajuæi znakove koji pi¹ete.
 945
 946 Ako nemate pravu META tipku, a umjesto nje koristite ESC, tad je
 947 poredak va¾an: morate stisnuti ESC praæen s CTRL-v; CTRL-ESC v neæe
 948 raditi.  Razlog za ovo je ¹to je ESC tipka za sebe, a ne modifikator.
 949
 950 >> Pritisnite C-x 1 (u gornjem prozoru) da se rije¹ite donjeg
 951    prozora.
 952
 953 (Da ste stisnuli C-x 1 u donjem prozoru, rije¹ili biste se gornjeg.
 954 Ovu naredbu mo¾ete shvatiti kao "Ostavi samo jedan prozor -- onaj u
 955 kojem veæ jesam.")
 956
 957 Ne morate prikazivati isti spremnik u oba prozora.  Ako pritisnete C-x
 958 C-f da naðete datoteku u jednom prozoru, drugi se prozor ne mijenja.
 959 Mo¾ete naæi datoteku u svakom prozoru neovisno o drugima.
 960
 961 Evo jo¹ jednog naèina da upotrijebite dva prozora za prikaz dvije
 962 razlièite stvari:
 963
 964 >> Utipkajte C-x 4 C-f, a zatim ime neke od va¹ih datoteka.
 965    Zavr¹ite s <Return>.  Uoèite da se navedena datoteka pojavila u
 966    donjem prozoru, a takoðer i kursor.
 967
 968 >> Pritisnite C-x o za povrat u gornji prozor, i C-x 1 da uklonite
 969    donji.
 970
 971
 972 * REKURZIVNE RAZINE EDITIRANJA
 973 ------------------------------
 974
 975 Ponekad æete po¾eljeti uæi u ono ¹to se zove "rekurzivna razina
 976 editiranja" (eng. recursive editing level).  Ovo je naznaèeno uglatim
 977 zagradama u statusnom redu, koje okru¾uju okrugle zagrade oko naziva
 978 moda.  Na primjer, vidjeli biste [(Fundamental)] umjesto
 979 (Fundamental).
 980
 981 Za izlazak iz rekurzivnog editiranja, pritisnite ESC ESC ESC.  To je
 982 vi¹enamjenska naredba za "izlazak".  Mo¾ete je koristiti i za
 983 uklanjanje dodatnih prozora, kao i za izlazak iz minispremnika.
 984
 985 >> Stisnite M-x za ulazak u minispremnik; potom utipkajte ESC ESC ESC
 986    za izlaz.
 987
 988 Iz rekurzivne razine editiranja ne mo¾ete izaæi s C-g.  To je zato ¹to
 989 se C-g koristi za otkazivanje naredbi i argumenata UNUTAR te razine
 990 editiranja.
 991
 992
 993 * DODATNA POMOÆ
 994 ---------------
 995
 996 U ovim smo uputama poku¹ali dati upravo toliko informacija da mo¾ete
 997 poèeti koristiti Emacs.  Toliko je toga prisutno u Emacsu da bi bilo
 998 nemoguæe sve to ovdje objasniti.  Meðutim, mo¾da po¾elite nauèiti vi¹e
 999 o Emacsu, jer on ima jo¹ puno korisnih prednosti.  Emacs ima naredbe
1000 za èitanje dokumentacije o Emacsovim naredbama.  Ove naredbe "pomoæi"
1001 sve poèinju sa znakom Control-h, koji se zove "znak za pomoæ"
1002 (eng. the Help character).
1003
1004 Za kori¹tenje naredbi pomoæi, stisnite znak C-h, praæen znakom koji
1005 ka¾e koju vrstu pomoæi ¾elite.  Ako ste ZAISTA izgubljeni, stisnite
1006 C-h ? i Emacs æe vam reæi koje vrste pomoæi mo¾e dati.  Ako stisnete
1007 C-h, ali se predomislite, samo pritisnite C-g za otkaz pomoæi.
1008
1009 (Na nekim je sistemima promijenjeno znaèenje C-h.  Ovo se zaista ne bi
1010 smjelo raditi, pa se po¾alite sistemskom administratoru.  U meðuvremenu,
1011 ako C-h ne prikazuje poruku o pomoæi na dnu ekrana, poku¹ajte upisati
1012 M-x help RET umjesto toga.)
1013
1014 Osnovna naredba pomoæi je C-h c.  Napi¹ite C-h, potom c, i znak ili
1015 niz znakova, i Emacs æe pokazati vrlo kratak opis naredbe.
1016
1017 >> Stisnite C-h c Control-p.
1018   Poruka bi trebala biti poput:
1019
1020         C-p runs the command previous-line
1021
1022         (C-p pokreæe naredbu previous-line)
1023
1024 Ovo vam ka¾e "ime funkcije".  Imena funkcija se koriste uglavnom za
1025 mijenjanje i pro¹irivanje Emacsa.  Ali buduæi da se imena funkcija
1026 biraju tako da pokazuju ¹to naredba radi, ona mogu poslu¾iti i kao
1027 vrlo kratka dokumentacija -- dovoljna da vas podsjeti na naredbu koju
1028 veæ znate.
1029
1030 Vi¹e-znakovne naredbe kao ¹to su C-x C-s i (ako nemate tipku META,
1031 EDIT ili ALT) <ESC>v su takoðer dozvoljene nakon C-h c.
1032
1033 Za vi¹e podataka o naredbi, pritisnite C-h k umjesto C-h c.
1034
1035 >> Stisnite C-h k Control-p.
1036
1037 Osim imena, sad vidite i dokumentaciju funkcije u Emacsovom prozoru.
1038 Kad zavr¹ite s èitanjem ispisa, stisnite q da se rije¹ite teksta.
1039
1040 Evo nekoliko korisnih moguænosti C-h:
1041
1042    C-h f        Opi¹i funkciju.  Upi¹ete ime funkcije.
1043
1044 >> Poku¹ajte stisnuti C-h f previous-line<Return>.
1045    Ovo æe ispisati sve ¹to Emacs zna o funkciji koja implementira
1046    naredbu C-p.
1047
1048    C-h a        Hiper Apropos.  Upi¹ite rijeè, i Emacs æe popisati sve
1049                 funkcije i varijable èija imena sadr¾e rijeè.  Naredbe
1050                 koje se mogu izvr¹iti s Meta-x bit æe oznaèene
1051                 zvjezdicom slijeva.
1052
1053 >> Utipkajte C-h a newline<Return>.
1054
1055 Ovo prikazuje hipertekstualni spisak svih funkcija i varijabli s
1056 "newline" u imenima.  Stisnite <Return>, ili pritisnite srednju tipku
1057 mi¹a da saznate vi¹e o funkciji ili varijabli.  Stisnite `q' za izlaz
1058 iz hiper-aproposa.
1059
1060
1061 * ZAKLJUÈAK
1062 -----------
1063
1064 Upamtite, za trajan izlaz iz Emacsa stisnite C-x C-c.  Za privremeni
1065 izlaz u ljusku upotrijebite C-z.  (pod X-ima, ovo ikonizira trenutni
1066 Emacsov okvir.)
1067
1068 Ove upute su predviðene da budu razumljive svim novim korisnicima, pa
1069 ako vam je ne¹to ovdje nejasno, nemojte sjediti i kriviti sebe -
1070 ¾alite se!
1071
1072
1073 KOPIRANJE
1074 ---------
1075
1076 Ove upute potjeèu iz duge loze Emacsovih uputa, poèev¹i od onih koje
1077 je napisao Stuart Cracraft za izvorni Emacs.  Ben Wing je dopisao
1078 poglavlje o X Windowsima.  Martin Buchholz i Hrvoje Nik¹iæ su dodali
1079 jo¹ ispravki vezanih uz XEmacs.
1080
1081 Na Hrvatski preveo Hrvoje Nik¹iæ, uz dodatnu lekturu Denisa Pleiæa.
1082
1083 Ova verzija uputa je, kao i GNU Emacs, pod autorskim pravima, i dolazi
1084 s dozvolom redistribuiranja uz sljedeæe uvjete:
1085
1086 (c) 1985, 1996 Free Software Foundation, sva prava zadr¾ana.
1087
1088    Svakome je dozvoljeno praviti ili distribuirati nepromijenjene
1089    kopije ovog dokumenta, na bilo kojem mediju, uz uvjet da su
1090    saèuvane poruka o autorskim pravima i dozvolama, i da distributer
1091    daje drugima prava za daljnju redistribuciju, kako ovdje pi¹e.
1092
1093    Dozvoljena je distribucija izmijenjenih verzija ovog dokumenta ili
1094    njegovih djelova, pod gore navedenim uvjetima, uz dodatni uvjet da
1095    sadr¾i obavijest o zadnjoj promjeni.
1096
1097 Uvjeti kopiranja samog Emacsa su slo¾eniji, ali u istom duhu.  Molimo
1098 vas da proèitate datoteku COPYING, i da podijelite kopije GNU Emacsa
1099 svojim prijateljima.  Pomozite nam zgaziti opstrukcionizam
1100 ("vlasni¹tvo") nad softverom koristeæi, pi¹uæi i dijeleæi slobodan
1101 softver!
1102
1103
1104 This tutorial descends from a long line of Emacs tutorials
1105 starting with the one written by Stuart Cracraft for the original Emacs.
1106 Ben Wing updated the tutorial for X Windows.  Martin Buchholz and
1107 Hrvoje Niksic added more corrections for XEmacs.
1108
1109 This version of the tutorial, like GNU Emacs, is copyrighted, and
1110 comes with permission to distribute copies on certain conditions:
1111
1112 Copyright (c) 1985, 1996 Free Software Foundation
1113
1114    Permission is granted to anyone to make or distribute verbatim copies
1115    of this document as received, in any medium, provided that the
1116    copyright notice and permission notice are preserved,
1117    and that the distributor grants the recipient permission
1118    for further redistribution as permitted by this notice.
1119
1120    Permission is granted to distribute modified versions
1121    of this document, or of portions of it,
1122    under the above conditions, provided also that they
1123    carry prominent notices stating who last altered them.
1124
1125 The conditions for copying Emacs itself are more complex, but in the
1126 same spirit.  Please read the file COPYING and then do give copies of
1127 GNU Emacs to your friends.  Help stamp out software obstructionism
1128 ("ownership") by using, writing, and sharing free software!